Dragan Bulatović  revizor Evropske planinarske asocijacije – EUMA prisustvovao je Generalnoj skupštini  asocijacije u Leeds-u.

Generalna skupština Evropske planinarske asocijacije  EUMA održana je  u Leedsu u Velikoj Britaniji 6.maja 2023.godine. Skupštini je prisustvovao član UO PK “Visokogorci Crne Gore  i aktuelni EUMA revizor Prof. dr Dragan Bulatović. Na Skupštini je raspravljano o važnim temama. Evropski planinari su se pozdravili sa svojim predsjednikom Rolandom Stierleom koji se upustio u nove izazove kao novi predsjednik  Njemačke planinarske asocijacije – DAV. Istovremeno je jednoglasno izabran novi predsjednik EUMA-e Jozeff Klenner iz Njemačke koji će tu  važnu funkciju obavljati naredne četiri godine. Roland Stierle  zasluženo je postao je počasni član EUMA-e zbog svojih velikih napora i ostvarenih rezultata u prethodnom periodu.

Na skupštini su usvojeni Izvještaj o radu i Finansijski izvještaj za 2022.godinu koje je podnio Roland Stierle. Tačnost finansijskih izvještaja i finansijsku stabilnost EUMA-a potvrđena je u Izvještaju revizora koji je podnio  Dragan Bulatović.

Generalni sekretar Andreas Ascchaber podnio je detaljan izvještaj o realizaciji ERASMUS+ projekta.

Potpredsjednica Ingrid Hayek izvjijestila je  o posjeti Briselu gdje su dogovoreni sastanci sa EEB-om, WWF EU, Euromontanom, uz diskusije o raznim temama kao što su mobilnost i transport, problem vukova, novi zakon o obnovi prirode, direktiva o vodi. Delegacija  se susrela s europarlamentarcima i stiče se  utisak da je EUMA već prilično poznata u nekim EU institucijama. Potpredsjednik Bojan Rotovnik predstavio je  novu početnu stranicu EUMA-e.

U daljem toku sjednice usvojene su  izmjene Statuta i odlučeno je da se sjedište EUMA-e preseli iz Brisela u Minhen. Usvojen je Budžet za 2023.godinu.

EUMA je krovna evropska planinarska asocijacija, okuplja  33 nacionalne asocijacije sa preko 3,2 miliona članova. Sjajan domaćin sastanka u Leeds-u  bio je British Mountaineering Council, koji je organizovao bogat dvodnevni program aktivnosti za učesnike sastanka. Program je  između ostalog obuhvatio treking turu i penjanje na prirodnim stijenama u okolini Leedsa.

Domaćin  naredne Generalne skupštine EUMA 2024. biće Hrvatski planinarski savez.

Dragan Bulatović

[Show as slideshow]

U nedelju 05. marta 2022 god. na Bjelasici je održana zimska avanturistička trka „9th Winter Adventure Race – Bjelasički maraton 2023“ koju, sedmu godinu za redom, organizuje Planinarski klub “Visokogorci Crne Gore” u saradnji sa Turističkom organizacijom Kolašin, Planinarskim savezom Crne Gore i Opštinom Kolašin.

Trka je održana u disciplini krplje, turne skije i nordijske skije, na stazi dužine 15 km i visinskom razlikom od 600 m. Start i cilj je, kao i prošle godine, bio na novom skijalištu Kolašin 1600 a takmičari su imali zadatak da prođu 4 kontrolne tačake na različitim lokacijama Bjelasice.

Na ovogodišnjoj trci a sticajem okolnosti zbog nepovoljne meteo situacije staza je skraćena za 3 km, pemještanjem kontrolne tačke sa Zekove glave na Troglavu. Na maratonu je učestvovao je 65 takmičara,  od čega 11 žena i 45 muškaraca. Najveća konkurencija, kao i ranijih godina, bila je u disciplini krplje.

Tokom čitave trke vrijeme je išlo u korist takmičarima sa tempreaturom na startu od -5 setepeni C, i danom sa blagim sniježnim padavinama i maglom. Takmičenje prošlo u najboljem redu i bezbjedno. Trku je završilo 56 takmičara u predviđenom vremenskom roku do 14,30 časova.

Apsolutni pobjednik trke je  Željko Rondović, stazu na nordiskim skijama prošao je za 1 sat 51 minuta i 00 sekunde.

U disciplini krplje, kod muškaraca pobijedio je Branislav Baltić  sa vremenom: 02:02:41. Drugo mjesto zauzeo je Boško Šćepanović sa vremenom 02:12:30,  a treće Savo Matković sa vremenom 02:32:12.

Pobjednica u ženskoj konkurenciji je ove godine, Marija Zogović sa vremenom 02:55:09. Drugo mjesto zauzele su takmičarke Milica Đukanović i Dragana Krković sa vremenom 03:00:07, a treće Olivera Božanović sa vremenom 03:08:58.

U disciplini turne skije kod muškaraca je najbolji bio Aleksandar Puletić sa vremenom 02:32:04, drugoplasirani je Nikola Maksimović sa vremenom 02:32:05, a treće Dušan Bošković sa vremenom 04:10:00.

Na nordijskim skijama pobjednik u ovoj disciplini je Željko Rondović je stazu na nordiskim skijama prošao za 1 sat 51 minuta i 00 sekundi. Drugoplasirani je Dragutin Vuković sa vremenom 02:07:38. Pobijednica u ženskoj konkurenciji je Vesna Perović sa vremenom 3:52:00.

U okviru Bijelasičkog maratona održano je prvo kolo Lige u planinskom trčanju, čiji je organizator Planinarski savez Crne Gore. Kod muškaraca pobijedio je Branislav Baltić  sa vremenom: 02:02:41. Drugo mjesto zauzeo je Savo Matković sa vremenom 02:32:12.,  a treće Denis Vorobev sa vremenom 02:34:05.

Pobjednica u ženskoj konkurenciji je ove godine, Marija Zogović sa vremenom 02:55:09. Drugo mjesto zauzele su takmičarke Milica Đukanović i Dragana Krković sa vremenom 03:00:07, a treće Olivera Božanović sa vremenom 03:08:58.

U rekreativnoj “Porodičnoj trci” koja je održana na stazi dužine 5 km od skijališta do planinarskog doma Vranjak i nazad učestvovalo je 25 rekreativaca.

Nakon završetka trke  je u restoranu “Planinar” u Kolašinu organizovan zajednički ručak za sve učesnike trke. Medalje i pehare dijelili su Tanja Ivanović predsjednik Planinarskog saveza Crne Gore, Aleksandar Đajić predsjednik kluba Visokogoraca Crne Gore. Ovom manifestacijom Visokogorci Crne Gore pokušavaju da svjetske trendove u avanturističkim sportovima dovedu u Crnu Goru koja ima sjajne potencijale za takmičenja u prirodi, posebno u planinarskim sportovima, što može dati značajan doprinos zimskoj planinskoj turističkoj ponudi naše države.

Manifestaciju su podržali: Opština Kolašin kao glavni pokrovitelj manifestacije, Turistička organizacija Kolašin, Skijalište Kolašin 1600, Radna Soba, Crveni krst Kolašin, JP Skijališta Crne Gore, Planinarski savez Crne Gore.

Tokom ove manifestacije promovisane su prirodne ljepote Bjelasice jedne od naljepših Crnogorskih planina. Ova kao i ostale planine i rijeke u okolini Kolašina pružaju izvanredne mogućnosti za upražnjavanje ekstremnih sportova. Formiranje integralnog turističkog proizvoda ovog kraja, koji pretenduje na visok nivo kvaliteta, i ubuduće obavezno mora uključivati ove aktivnosti.

Međunarodna zimska trka donijela je višestruke pozitivne efekte. Relativno veliki broj učesnika i posjetilaca svakako je imao pozitivne ekeonomske efekte na turističku privredu i lokalnu zajednicu. Ovi efekti se ogledaju prije svega kroz povećan obim realizovanih usluga smještaja i ishrane, prevoza, trgovine itd.

[Show as slideshow]

Godina je dana od tragične smrti našeg druga, prijatelja, predsjednika i glavnog motivatora svih akcija vezanih za naš klub i uopšte planinarski život. Prošla je godina i postali smo svjesni zadataka i obaveza kojih smo se morali prihvatiti, a koje je on obavljao i završavao da niko nije osjetio ni znao. Samo smo znali da je sve završeno i obavljeno kako treba.

Da se još jednom podsjetimo, naš drug MILAN RADOVIĆ je na dan 08. avgusta 2019. godine poginuo u masivu Tjan Šen u Kirgistanu, poslije uspješno izvršenog uspona na Khan Tengri dolaskom u kamp 4 propao je sa male i tijesne police u ambis gotovo hiljadu metara i smrtno stradao.

Možda je rano za memorijal, ipak obilježit ćemo njegovu pogibiju, a još više njegovo postojanje jer je on i dalje tu među nama, na već svima poznatim temeljima našeg budućeg planinarskog doma, kojeg je On bio i motivator i začetnik, na katunu Đatlo podno Maganika u Gornjim Rovcima. Na žalost zbog, već svima poznate, pandemije COVID 19 i shodno preporukama kriznog štaba okupljanje ćemo obaviti u krugu članova kluba „Visokogorci Crne Gore“ i bliskih prijatelja kako ne bi kršili preporuke i ostali društveno odgovorni, kao što smo i do sada bili zajedno sa našim dragim Mlanom. 

Donosimo vam utiske, nakon godine od pogibije, Milanovog kuma i prijatelja, književnika Budimira Dubaka.

СВИЈЕТЛИ ПУТ МИЛАНА РАДОВИЋА

          Навршава се година од смрти Милана Радовића. Окончао се његов земаљски живот, падом у ледени амбис, на далекој планини Хан Тенгри.

          Откад сам чуо ту страшну вијест, деветог августа прошле године, у селу Божићу, испод Комова, не могу да повјерујем у одлазак мог кума Милана.

          Овог јединственог човјека непоколебљивог карактера, снажне воље, неустрашивости, љубави и жртве за другога, упознао сам у Народној странци. Плијенио је добротом и ведрином, који су извирали из његове дубоке вјере.

          Наше пријатељство је крунисано најдивнијим чином, кад ме Милан позвао да будем кум на крштењу његове и Светланине дјеце, Јелене, Стефана и Немање. Тај свети обред обавио је наш дивни пријатељ, игуман Цетињског манастира, почивши Лука (Анић).

          Милан Радовић је био врсни интелектуалац, укоријењен у својој традицији, као истински чувар предачког завјета.

          Био је врхунски алпиниста. Заједно с Драганом Булатовићем извео је, 2008. године, први успјешан успон црногорских алпиниста на врх преко осам хиљада метара, Манаслу (8163 м/нм) у Хималајима.

          Током ове тужне године често ми се враћају успомене, којима се браним од Милановог неопозивог одсуства. Пред сваки његов пут у далеке и суре планине говорио сам му како бринем због опасности којима се излаже. Његов осмијех је одгонио страх код свих који су га вољели и знали колико његова опчињеност непознатим и ћудљивим висовима може да буде кобна.

          Нарочито се сјећам нашег сусрета после успона на Манаслу 2008. године. Не могу да заборавим његов поглед, који је одражавао искуство оностраног свијета, у коме је ходао ивицом смрти, да би се срео са самим собом и Богом.

          Суштину тог опита Милан је исказао својом јединственом књигом „Небеске ноте“ (Народна мисао, Подгорица, 2011), коју чине приче о успонима на Алпе, Кавказ, Анде и Хималаје.

          Умијећем искусног и даровитог писца, Милан Радовић свједочи о свом подвигу, на путу успињања љествицама, које воде ка Господу. Он каже: „Чему лична жртва, ризици и тешкоће, ако они не резултирају општим добром, или ако нас не учине бољим?“ Или: „Успон на неприступачне дјелове овога свијета као и други животни успони вриједе само ако нас усмјере на пут доброте, пут који Господ очекује од нас“.

          Недокучива је тајна мог односа са Миланом Радовићем, који је био више од пријатељства и кумства. Миланова смрт открила ми је још једну, метафизичку везу међу нама. Он је толико волио Маганик, на којем се, у авионском удесу 1973. године, на Усековање главе Јована Крститеља, угасио живот мог брата Драгољуба. И не поменувши ми то, Милан је иницирао постављање обиљежја, гдје су уписана имена страдалих.

          Судбине мог брата и мога кума у знаку су смрти у планини. Маганик је узео Драгољуба, Хан Тенгри Милана.

          Кад сам чуо да су из дубоког амбиса извукли Миланово тијело обрадовао сам се, као да ћу га опет живог видјети. Гроб је велика утјеха. Мада ми је Милан у једном разговору рекао да завиди алпинистима, који су уснули у бијелој смрти, па слеђени и вјечно млади, попут каквих крајпуташа, обиљежавају стазе, у снијежним беспућима.

          Драги мој кум, Милан Радовић, кроз беспућа овог пролазног живота трагао је за јединим путем, који води у живот вјечни. На тај пут неизрециве свјетлости заувијек је крочио.

                                                                                                                                          Будимир Дубак

Neka mu je viječna slava i hvala!