Srijeda veče sastanak u klubu, Vladeta daje predlog da bi za vikend mogli ići kod njega u Kobil dolu, pa ako snijeg bude pogodan da se penje neki Kom. Predlog usvojen, već nas ima oko 10-12 zainteresovanih, dovoljno vremena da se spremimo i organizujemo do petka.
Okupljamo se oko 16h ispred Đajine zgrade. Idemo sa 2 terenca, sa Ivom Perčinom su Iva, Tanja i Stefan…sa Đajom, Duško, Nemanja i ja. Krećemoo. Dolazimo na Bioče i tu skrećemo da uhvatimo neku prečicu prema Mateševu, ali nailazimo na priključak auto-puta, tu nas Tanja nagovara da idemo auto-putem (zvuči primamljivo) ali sreća pa smo bili terencima pa smo prešli tu dionicu, što su iskoristili Bojan i Danijela da nas sustignu (krenuli iz Pg, kroz Moraču, pa Mateševo). Cilj je bio iskočiti na Trešnjevik, trebalo je savladati snijeg na putu iii uspjeli smo, defender je uspio da pregazi. Skupili smo se (nas 10) i sa krpljama krenuli put Kobil dola, polako nas hvata mrak pa počinju lampe da svite. Posle 1h 40min hoda dolazimo oko 21h kod Vladete koji nas ispred kolibe dočekuje u zagrljaju. A unutra Laban spremio kuvane krompire i slanine, ehh miline. Večerali i taman se zapričali kad Vladeta kaže da očekuje prijatelje iz Srbije (Mirko, Ivan i Slavko), dođoše nešto oko ponoći. Bilo nas je 15, rasporedili smo se u nekoliko objekata zbog spavanja, neki su ostali do 3h ujutro.
Ujutro buđenje oko 8h, napolje prizor, ono što nismo vidjeli uveče, sada je sve izašlo na viđelo, ne zna se ni visina snijega 2,5 – 3m. Iznosimo klupe i sto, doručkujemo. Dan planiran za uživanje. Duško, Stefan i ja ne možemo da odolimo, stavljamo krplje da uz Štavnu prošetamo. Vraćemo se oko 13h i onda akcija da se krovovovi objekata oslobode od tereta snijega, a kulminacija nastaje kada se probija rupa oko 4-5m da se izvade piva iz pomoćnog objekta. Sve to bilježi Bojan sa fotkama. Ubrzo slijedi ručak, gdje nastupa Laban sa mesom u posebnom sosu i krompirima. Dan izmiče, a sunce polako tone, prave se planovi za sjutra. Tu odlučujemo da penjemo sjutra Vasojevićki kom. Odmah se znalo da to veče neće biti druženja do kasnih sati, nego se treba za sjutra pripremati i opremu spakovati.
Zvoni alarm 3h 20min, dogovor je bio da se krene u 4:00h, sve ide po planu, nas 8 kreće (Đaja, Duško, Vladeta, Stefan, Ivo, ja i trojka iz Srbije). Idemo bez krplji nekih 40-50min do podnožja Koma, temperatura je -2°C…Pred sami uspon stajemo i postavljamo dereze. Idemoo. Prvi kreće Đaja. Stefan i ja u navezi sa njim za nama ostatak ekipe. Đaja gotovo da nam pravi stepenice do vrha, izlazimo za 2,5h od podnožja. Dan je već uveliko svanuo. Pravimo sliku na vrhu, pauza nekih 5-10min i već krećemo povratak nazad. Ovo je bio moj prvi zimski uspon, zahvaljujući Đaji nisam osjetio ni najmanji napor. Vratili smo se oko 10h kod Vladete u objekat, ekipa koja nije išla spremila nam je priganice. Tu se ispričasmo kako smo prošli i onda pođosmo da malo odmorimo. Oko 13h Laban nas je čekao sa već spremljenim pasuljem. Tu smo ručali i dogovorili da se posle ručka polako pakujemo i da je vrijeme za polazak. Prvo je otišla tročlana ekipa iz Srbije, a nedugo zatim i naša dvanaestočlana ekipa zaputila se put Trešnjevika i polako najavljivala kraj ove avanture. Ovog puta nismo se vratili auto-putem, nego preko Morače.
Brano Baltić
Vaši komentari