VOJNIK, Veliki vrh 1998 mnv; 08.maj 2011.

U organizaciji sportsko-rekreativnog duštva Tim i Pivare Nikšić, u subotu 08. maja je izvršen uspon južnom stranom na najviši vrh Vojnika, kome samo dva metra fale do čuvene granice visokog gorja, ali ih ipak on nadoknađuje svojom lepotom kontrasta okomite severne strane i pitome južne. Prvomajski uranak tradicionalno je trebalo da bude održan nedelju dana ranije ali je zbog loših vremenskih uslova odložen.

Akcija je okupila blizu sto učesnika, kako ljubitelja prirorode i rekreativaca tako i članova planinarskih klubova Javorak iz Nikšića, Krilaš iz Šavnika, Piva iz Plužina, Danilovgrad i Visokogoraca Crne Gore iz Podgorice.

Sa Jasenovog polja (990mnv) smo krenuli u 08:30 i laganim tempom pored Molove kolibe, kroz živopisni Štirni do, pa grbenski na sam vrh ispod koga je ostalo još nameta snega, mada znatno manje nego prošle godine. Na vrh smo izašli posle skoro 4 sata istinske šetnje sa mnoštvom pauza za fotografisanje jer dan je bio savršen, sunčano, toplo vreme bez čuvenog sjevera sa Vojnika, i sa tek po nekim oblačkom, čisto da kompozicija fotografija bude bolja. Na vrhu uživamo u pogledu na grupu Bioč Maglić Volujak, Durmitor I Moračke planine, čiji su veličanstveni vrhovi još uvek pod snegom.

Prvi put sam na ovom vrhu stajala, i to svega nekoliko minuta koliko su jak vetar i ledena kiša dozvolili, 21. maja prošle godine, razlika je neverovatna, potpuno drugi doživljaj i drugo lice ove planine.

Nakon laganog povratka, pridružujemo se druženju kod Molove kolibe, uz priču, sabiranje utisaka i pravljenje planova za nove zajedničke uspone a i uz pivo i pasulj, završavamo ovaj divan dan.

Koje će lice Vojnik pokazati sledećeg puta? Ne znam, ali sam sigurna da ću uživati, na neki način.

Jelena Petković

Оставите одговор