Љубишња, због своје удаљености нам, некако, остаје често ван домашаја. А ова прелијепа, питома планина заслужује да се посјећује, чешће, најмање једанпут годишње. Овога пута смо се одлучили да августовски викенд проведемо у тој планини. Више није ни битно чија је то била идеја, важно је да смо се провели феноменално…

Планина: Љубишња

Врх: Дрењачиште 2238 мнм;

Датум:13.14.08.2010.

Учесници: Марина Ђуровић, Јелена Марковић, Маја Радиновић, Јована Мрваљевић, Милан Радовић, Милован Котлица, Марко Благојевић, Борис Челебић

Од Подгорице преко Никшића, Шавника, Жабљака до Пљеваља и Градца па макадамом још једну уру, за тренутак се запитах колика ли је Црна Гора и да је можда нису добро премјерили. Требало нам је до Тришове ливаде, подно Љубишње добрих 7 сати вожње. Увече је пала ватрица роштиљ и дружење. Ујутро касно устајање и лагано спремање за покрет. Дођоше и моци из Пљеваља. На Тришовој ливади ловачка колибица у солидном стању мјесто лијепо, шуме и пропланци, све питомо. Није нам било тешко у суботу одавде попети се до врха Дрењачиште, око сат и по смо оставили за то. После сам једва извуко ауто уз једну страну и да нам није било помоћи екипе из Пљеваља која је ту боравила оста ми макина код Триша, да нисам попио у петак вече не бих ни спустао ауто туда. Потом на дуги пут до Нк и на чорбу од ракова код другова на Слано…

 Борис Челебић